BILI SMO NA MESTU GDE SE ČUVAJU PODACI DRŽAVNIH SLUŽBI I INSTITUCIJA: U Kragujevcu je, evo šta se tamo dešava!

Kancelarija za inovacione tehnologije i elektronsku upravu osnovana je 2017. godine, a sledeće godine izgrađen je prvi data centar u Beogradu, u zgradi Telekoma. Vrlo brzo kapaciteti ovog data centra su se popunili, a država je odlučila da izgradi drugi, znatno veći data centar koji se neće nalaziti u istom gradu.

Odlučeno je da Kragujevac bude grad u kome će biti izgrađen veliki Državni data centar koji je zvanično otvoren u decembru 2020. godine. Ovaj data centar sastoji se od dva dela - u prvom se čuvaju podaci državnih ograna i komercijalnih korisnika, dok se u drugom čuvaju podaci Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i službi bezbednosti.

Državni data centar je institucija ključna za čuvanje poverljivih podataka, a kada smo je posetili, zapitali smo se zašto baš Kragujevac? Odgovor na ovo i sva druga pitanja dao nam je pomoćnik direktora Kancelarije za inovacione tehnologije i elektronsku upravu i rukovodilac Državnog data centra, Boban Mihailović. Prilikom odabira same lokacije gde će se izgraditi data centar vodilo se računa o mnogo faktora.

"Kragujevac je univerzitetski grad, na fizičkoj udaljenosti od Beograda nekih 120, 130 kilometara, a Kragujevac i Beograd nisu na istoj tektonskoj ploči. Sama lokacija na kojoj se nalazi Državni data centar nema stogodišnju istoriju plavljenja ni zemljotresa i ne nalazi se na međunarodnim koridorima letova. Takođe, u rejonu od 400 metara ne postoji hemijska industrija ni benzinske pumpe, u rejonu od 800 metara ne nalaze se auto-putevi ni železničke pruge i u krugu od 1600 metara oko Državnog data centra ne postoji namenska industrija. Sve su to preduslovi koji su bili potrebni da se ispune kako bi se izabrala pogodna lokacija za izgradnju data centra", kazao je Mihailović za Espreso.

Državni data centar u Kragujevcu ispunjava najviše standarde predviđene za ovakav tip objekta, standard koji propisuje opšte aspekte objekta i infrastrukture koji se zahtevaju radi podrške radu telekomunikacija u centrima podataka (SPRS EN 50600), standard koji obezbeđuje dostupnost (TIER 4) i standard koji obezbeđuje potpunu redundantnost, odnosno potpuno dupliranje procesa u okviru data centra (2N). Kako kaže Mihailović, samo osam data centara je sertifikovano na ovaj način u Evropi, a u jugoistočnoj Evropi Državni data centar u Kragujevcu jedini je ove klase.

Prvi superkompjuter Srbija je kupila 2021. godine. Prošle godine izvoz domaćeg IKT sektora, koji zapošljava više od 155.000 ljudi, iznosio je 4,1 milijardu evra.

"Ono na šta smo posebno ponosni jeste da je u decembru 2021. godine u našem data centru puštena u rad prva platforma za veštačku inteligenciju, odnosno prvi superkompjuter. On je svih ovih godina potpuno besplatno dostupan naučnoj zajednici. Svi univerziteti, fakulteti, naučno-tehnološki parkovi i startap kompanije unutar njih mogu potpuno besplatno da koriste resurse našeg superkomjutera", kaže Mihailović za Espreso.

Jedan od jako značajnih projekata razvio je nacionalni institut za veštačku inteligenciju je e-mamografija i on je potpuno razvijen na superkompjuteru u Državnom data centru u Kragujevcu. U pitanju je projekat koji se tiče analizom velikog broja mamografskih snimaka.

"Superkompjuter pomaže da se detektuju promene u najranijoj fazi i pomažu radiolozima u selekciji snimaka", objasnio je naš sagovornik.

Superkompjuter francuske kompanije Eviden vredan 50 miliona evra uskoro će biti instaliran u Kragujevcu. Očekuje se da konkretne dobrobiti prvi osete sektori elektronske uprave, zdravstva, energetike i transporta. Novi superkompjuter iz Francuske zahtevne procese obrade podataka, za koje bi običnom računaru trebalo nekoliko desetina godina, može da izvrši za nekoliko sekundi. Biće instaliran u Državnom data centru u Kragujevcu i povezan sa postojećim superkompjuterom.

"Već je nabavljen i novi superkompjuter tako da će naša platforma za veštačku inteligenciju već početkom godine biti na raspolaganju pored naučne zajednice i malim i srednjim preduzećima koje će moći da razvijaju svoje inovativne tehnologije na ovim superkomjuterima", objašnjava sagovornik.

Državni data centar je potpisao ugovor sa Evropskim centrom za nuklearna istraživanja (CERN) i podaci ove naučne institucije biće čuvani u Kragujevcu, a Srbija je time postala deo velike globalne računarske mreže.

"Samo deset institucija ima privilegiju da sarađuje sa CERN-om i da čuva njihove podatke tako da je to prilika za našu naučnu zajednicu da koristi i podatke iz ove naučne institucije", rekao je Mihailović.

Ovaj centar je Srbiji doneo neprocenjivi kredibilitet jer danas u Kragujevcu svoje podatke čuvaju svetski IT giganti poput Oracle-a, IBM-a i Huawei-ja.

"Ovde čuvamo podatke kako državnih tako i komercijalnih korisnika. Gotovo sva ministarstva i veliki broj državnih ograna čuva kod nas svoje podatke potpuno besplatno. Pored gotovo svih domaćih IT kompanija postoji veliki broj banaka, osiguravajućih kompanija i telko provajderi koji čuvaju svoje podatke kod nas. Najveći komercijalni korisnik u Državnom data centru je svetski IT gigant Oracle koji odavde pruža svoje klaud usluge za 27 zemalja sveta", rekao je naš sagovornik.

Bezbednost u Državnom data centru je na najvišem mogućem nivou u šta smo se i sami prilikom posete uverili. Vrata gotovo svih prostorija u data centru mogu se otključati karticama koje imaju samo zaposleni, kamere pokrivaju svaki kvadratni metar unutar centra, a svi koji konkurišu za posao moraju najpre da prođu bezbednosnu proveru i procenu kako bi uspeli da se zaposle.

"Posebnu pažnju poklanjamo na bezbednost, kako fizičku tako i logičku. Što se tiče fizičke bezbednosti i zaštićenosti sistema, na najvišem mogućem nivou su. To dokazuje sertifikat klase 4 koji posedujemo i koji je najviše klase koji jedan data centar može da ima, on nam garantuje da je sigurnost naših podataka na najvišem mogućem nivou. Ne samo što podatke čuvamo od drugih, već i od nas samih definisanjem procedura i protokola koji važe za zaposlene u Državnom data centru. Naravno da je logička bezbednost takođe jako bitna, imamo tim mladih SOC inženjera koji danonoćno brinu o IT bezbednosti svih podataka.

Državni data centar radi 24 sata dnevno, svih 365 dana godišnje, a najvažnije je da softveri ni jednog trenutka ne prestanu sa radom. U slučaju nestanka struje, postoje agregati koji istog momenta kreću da napajaju sva postrojenja unutar centra. Kako su nam rekli, pokušaja hakerskih "upada" ima, ali od otvaranja do danas - niko nije uspeo da prodre unutar zaštićenog sistema Državnog data centra, što je još jedan dokaz da su svi podaci unutar centra apsolutno bezbedni.

Kragujevac je izabran za pilot-grad u okviru nacionalnog projekta razvoja “pametnih gradova”, a Državni data centar se trenutno proširuje i u toku je izgradnja Inovacionog distrikta koji bi trebalo da bude završen 2027. godine.

"Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Kragujevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva."

Bonus video: KADA SE OČEKUJE DA E-BOLOVANJE ZAŽIVI U CELOJ SRBIJI? Ministarstvo zdravlja izuzetno zadovoljno početnim rezultatima, a ovako funkcioniše ako dođe do problema

(Espreso)